Crveni krst Vojvodine

Kako se osećamo? – Saveti za unapređenje mentalnog zdravlja

Pojava novog Koronavirusa COVID-19 predstavlјa novu situaciju, uz to mnogi detalјi još uvek nisu poznati, pa je moguće da takva situacija kod lјudi pojačava doživlјaj opasnosti i strah za sopstveno zdravlјe i zdravlјe svoje porodice i najbližih. Možemo reći da je strah normalna reakcija u ovakvim situacijama. Pored straha kod nekih lјudi javlјa se i panika koja je intenzivan, odnosno jak doživlјaj straha. Strah može biti reakcija na stvarnu pretnju ili pretpostavlјenu pretnju. Upravo u ovoj situaciji sa Koronavirusom naš strah nije odraz stvarnog rizika koji je utemelјen na naučnim, epidemološkim podacima, već je naše ponašanje vođeno našim ličnim doživlјajem rizika i opasnosti. Što manje znamo o određenoj pretnji, sve više raste strah i osećaj neizvesnosti, U takvim situacijama često precenjujemo opasnosti od novih rizika, pa se javlјaju ponašanja kojim želimo da povratimo kontrolu (kupovina zaliha, gomilanje hrane, zaštitnih sredstava ne vodeći računa o drugima, zaboravlјajući da ukoliko drugi nemaju dezinfekciona sredstva i vi ste takođe pod rizikom iako iste imate).

O panici i o strahu u ovoj situaciji još uvek nemamo dovolјno podataka, ali nešto možemo da zaklјučimo na osnovu ponašanja i emocionalnih reakcija. Nema puno istraživanja o uticaju zaraznih i infektivnih bolesti na mentalno zdravlјe ali možemo reći da ova situacija utiče i na mentalno zdravlјe i potrebno je voditi računa o dobrobiti pojedinaca.

U svakoj epidemiji uobičajeno je da se pojedinci osećaju uplašeno i zabrinuto. Uobičajeni odgovori lјudi koji su pogođeni (direktno i indirektno) mogu uklјučuju:

  • Strah da se ne razbole i umru.
  • Izbegavanje približavanja zdravstvenim ustanovama zbog straha od infekcije dok sa druge strane osećaju neke tegobe i imaju potrebu za zdravstvenom zaštitom.
  • Strah od gubitka sredstava za život, nemogućnosti rada tokom izolacije i strah od otpuštanja sa posla.
  • Strah od socijalne isklјučenosti/ smeštanja u karantin (izolaciju) može da dovede do stigme povezane sa bolešću (npr. negativan stav prema osobama koje potiču ili za koje se smatra da su iz pogođenih područja).
  • Osećanje nemoći da zaštite volјene i straha od gubitka volјenih zbog virusa.
  • Strah da moraju da se zbog karantina/ izolacije odvoje od svojih volјenih i svojih negovatelјa i uobičajene rutine.
  • Strah ko će biti sa njihovom decom ako budu u izolaciji, strah ko će brinuti o njihovim ostarelim roditelјima. Odbijanje brige o maloletnicima bez pratnje, osobama koje žive sa invaliditetom ili starijim osobama zbog straha od infekcije, jer roditelјi ili negovatelјi su odvedeni u karantin
  • Osećanje bespomoćnosti, dosade, usamlјenosti i depresije zbog izolovanosti.
  • Strah od ponovnog proživlјavanja iskustva prethodne epidemije.

Postoje posebni stresni faktori koji utiču na ponašanje i emocionalne reakcije kod COVID 19:

  • Rizik da se ne zarazimo ili da ne zarazimo druge, posebno u situaciji kada transmisija bolesti nije 100% jasna. To povećava naš strah.
  • Uobičajeni simptomi drugih zdravstvenih problema (groznica) mogu da dovedu do pogrešnog tumačenja simptoma i straha kod lјudi da su se zarazili.
  • Roditelјi mogu da budu zabrinuti i osećaju strah da će njihova deca biti sama bez podrške i brige ukoliko se oni razbole i budu u izolaciji.
  • Rizik od pogoršanja fizičkog i mentalnog zdravlјa ranjivih kategorija stanovništva (starije osobe i osobe sa invaliditetom) ako su njihova deca, roditelјi ili negovatelјi smešteni u karantin.

Kako se nositi sa strahom u ovom slučaju?

  • Pratite postojeće informacije koje su proverene i date od strane nadležnih institucija.
  • Prilagodite svoje ponašanje preporukama koje smanjuju rizik, budite disciplinovani i poštujte preporuke stručnjaka.